Automobili mogu da budu veoma opasni. Godišnje u Evropi u saobraćajnim nesrećma život izgubi oko 1.200.000 ljudi što pozicionira automobile, tj. saobraćajne nezgode, na treće mesto kao uzročnih smrti u evropskim zemljama. Zbog toga i ne čudi da su sve vodeće automobilske fabrike prilikom konstrukcije novih modela posebnu pažnju i vreme usmerile na razvoj bezbednosnih sistema. Novi testovi sa malim ofsetom udarca stavljaju u problem i najbolje automobile. Paralelno sa razvojem bezbednosnih sistema, postalo je jasno da je neophodno oformiti instituciju koja će na jedinstven i nezavisan način testirati novo zaštite koju pružaju automobili i na taj način napraviti i posebnu rang listu. U početku nije postojao jedinstven sistem pa je svaka fabrika zasebno obavljala testiranja i imala svoj sistem procene ukupne bezbednosti vozila.

Vremenom se javila potreba za formiranjem instituta koji bi obavljao bezbednosna ispitivanja u cilju objektivnije procene i povećanja opšte sigurnosti vozila u incidentnim situacijama. Takav institut, nazvan EuroNCAP je osnovan krajem prošlog veka. Ova institucija je oformila niz standardnih testova kojima precizno može da utvrdi kvalitet i bezbednost automobila. Ova organizacija danas testira sve automobile koji uđu na tržište Evropske Unije. U međuvremenu, ova institucija je proširila svoje delovanje na većinu značajnih autombilskih tržišta u svetu. Pored NCAP-a, ekonomski razvijene zemlje su napravile svoje institute koji koriste sličnu metodologiju, poput NHTSA i IIHS u SAD-u. Delovanjem ovog instituta postignuta je današnja situacija u kojoj na evropskom tržištu praktično nema nebezbednog automobila. Ipak uvođenje rutine u način testiranja bezbednosti dovela je u poslednje vreme do zabrinjavajućeg fenomena. Nakon pronalaženja optimalnih materijala, konstrukcije i elektronskih sistema koji će zadovoljiti najstrože kriterijume testiranja, fabrike su očigledno rešile da pronađu način da uštede.

Kako se to može zaključiti? Pogledajte samo testove bezbednosti koje rade dve Američke kompanije. One testiraju autmobile na nešto drugačiji način u odnosu na Euro NCAP. Najčešće se tu radi o promenjenom uglu udarca, ili zoni udara. Rezultati testova su poražavajući za pojedine proizvođače, čiji su modeli prošli mnogo lošije u SAD nego u Evropi. Očigledno je da su konstruktori napravili automobile tako da zadovolje testove u Evropi, a ostavili konstrukciju namerno slabijom u nekim drugim situacijama.

Da li to znači da su putnici u najnovijim automobilima ugroženi i nebezbedni? Uslovno rečeno, nisu! Novi automobili su sve bezbedniji i bezbedniji, jer ih na to teraju sve strože norme testiranja. Ako ste vezali i pravilno zategli pojas i pravilno postavili naslone za glavu, pogotovo na zadnjim sedištima, verovatnoća da ćete preživeti tragični incident je veći nego ikada. Ako neki automobil postigne ocenu od već tri zvezdice po najnovijem pravilniku EuroNCAp-a, on je vrlo bezbedan za putnike prilikom sudara. Naime, treba pažljivo tumačiti šta svaka od ocena kreš testa znači i podrazumeva. Recimo, pomenuti EuroNCAP prilikom ocenjivanja u poslednje vreme dobar deo standarda bezbednosti bazira na serijski ugrađenim elektronskim sistemima u osnovnu verziju vašeg automobila, ali i na tome kako nesretni pešaci prolaze prilikom udara. Dakle, bezbednost samih putnika u novim automobilima je, može se zaključiti, vrlo dobra, ali je opšti aspekt nesreće još uvek pod znakom pitanja kod jeftinih modela.

EuroNCAP ima opravdanje za ovakve loše rezultate drugih ispitivača u činjnici da je sam način testiranja postavila tako da se simuliraju vrste sudara koje su procentualno najzastupljenije na putevima starog kontinenta, te da su putnici maksimalno bezbedni u tim slučajevima. Dakle, vozite oprezno, vežite sigurnosni pojas (i na zadnjem sedištu) i za većinu incidentnih situacija će se pobrinuti vaš automobil.