Automatsko gašenje motora pri kraćim zaustavljanjima prekida hlađenje i podmazivanje te izaziva lokalna pregrevanja i toplotni šok, a najviše šteti turbopunjaču
Sve više novih automobila opremljeno je sistemom Start-Stop, za automatsko gašenje motora pri kraćem stajanju (na semaforu, u koloni...) i ponovno startovanje. Kod vozila sa klasičnim menjačem motor se automatski gasi u praznom hodu, otpuštanjem pedale kvačila, a startuje ponovnim pritiskanjem. Sa automatskim menjačem auto, uz otpuštenu pedalu gasa, ide lagano napred, pa za zaustavljanje treba pritisnuti kočnicu. To je i signal za gašenje motora, a otpuštanjem pedale motor se automatski pali.
Logika je jasna: gašenjem motora prestaje potrošnja goriva i emisija štetnih gasova. Sistem Start-stop je posebno koristan u velikim saobraćajnim gužvama, doprinosi uštedi goriva i smanjenju zagađenja. Ali, postoji i druga strana medalje, zbog koje svakom vozaču savetujemo isključivanje tog sistema u redovnoj vožnji. Problem je u motoru, kome prosto 'ne prija' učestalo gašenje i paljenje. Pored toga se svakim paljenjem ubrizgava dodatna količina goriva, čime se uveliko poništavaju efekti štednje.
U motoru se visoke temperature razvijaju lokalno, a granične vrednosti umanjuje i prigušuje hlađenje i podmazivanje. Gašenjem motora zaustavlja se pogon pumpi, prestaje podmazivanje i hlađenje, pa 'zarobljena' toplota oslobođena sagorevanjem izaziva nekontrolisana lokalna pregrevanja. To je posebno štetno za turbopunjač, kojim su uglavnom opremljeni svi savremeni agregati, dizelski i benzinski, sa sistemom Start-Stop.
Turbinska strana turbopunjača kod dizel motora zagreva se do 950, a kod benzinaca i više od 1000 stepeni Celzijusa. Gašenjem motora trenutačno se zaustavlja protok ulja, koje služi za podmazivanje i hlađenje. Ulje koje ostaje zarobljeno u uljnim kanalima u turbopunjaču trenutno izgori (karbonizira). Nakon toga se protok ulja otežava, u težem slučaju i blokira, a toplotni šokovi mogu izazvati krivljenje vratila. Na forumima sve se češće piše o problema s turbopunjačima izazvanih sistemom Start-Stop, a na globalnom nivou, zasad, problem se 'stavlja pod tepih'. Preveliki su interesi u pitanju, jer je ekologija u funkciji krupnog kapitala i politike.
Iako će u sledećoj generaciji motora to biti (uglavnom) rešeno, jer će sistem Start-Stop biti u sprezi sa programiranim elektromotornim pogonom pumpi za rashladnu tečnost i ulja za podmazivanje (uz bitno povećanje cene), zasad to nije slučaj. A i stalno gašenje-paljenje maltretira elektropokretač, akumulator i kompletan motor (svako je gašenje-paljenje svojevrstan toplotni i mehanički šok), mada su bitni sklopovi zbog toga ojačani.
Dakle, sve što 'uštedite' na potrošnji goriva, a radi se zaista o kapima, ostaje u senci višedimenzionalne štete. Uticaj na ekologiju, u normalnim uslovima je zanemarljiv, pa dok je god to zakonski dopušteno, savetujemo vam da isključite Start-Stop sistem. Višestruko je isplativo, jer se tako povećava pouzdanost i trajnost motora. Motor daleko više 'voli' rad u leru, nego uzastopno gašenje i paljenje.
Prvi poluautomatski sistemi Start-Stop ugrađivali su se 1980-ih u Volkswagen Santanu, Audi 100 i Fiat Regatu. Vozač je gasio motor u praznom hodu pritiskom na taster, a motor bi se sam palio, pritiskanjem gasa. Prvi automatski sustav, kakvi se danas koriste, kao predstavio je 1994. konceptni Volkswagen Golf Ecomatic. Serijska je ugradnja počela 2000-ih, pod nazivima: Blue EFFICIENCY (Mercedes-Benz), BlueMotion (Volkswagen), EfficientDynamics (BMW), Ultra (Audi) GreenLine (Škoda), Ecomotive (Seat), ECOnetic (Ford), ecoFLEX (Opel), e-HDi (PSA), DRIVe (Volvo), i-stop (Mazda)...
Izvor: autoportal.hr
