Uvođenje multi-kanalnih anti-lock kočionih sistema iz 1978. godine promenilo je način na koji vozimo, zauvek. Ne samo da je to bila prva inovacija koja je mogla da vam pomogne da izbegnete nesreće, već je otvorila vrata i za savremenu tehnologiju u automobilu koju uživamo danas. Ali neverovatno, ideja o ABS-u nije bila nova kada su je Bosch i Daimler konačno primenili u svom V116 S klase krajem sedamdesetih.

Pre II svetskog rata, francuski i nemački inženjeri (uključujući i Roberta Boscha) su eksperimentisali sa brojnim sistemima protiv klizanja za željezničku i avio industriju. U pedesetim godinama, pionir disk kočnica Dunlop je pronašao sistem koji bi mogao poboljšati performanse kočenja RAF-a do 30 procenata. Makaret anti-lock kočioni sistem takođe je stavljen na prototipove motocikala, a do 60-ih godina, Ferguson Research ga je koristio na prvom automobilu u Formuli 1, na modelu Climak P99. Kada je za Concorde razvijen najmoderniji elektronski kontrolisan anti-lock sistem, izgledalo je da su Britanci dosegli vrhunac tehnologije. Međutim, dok trošak nije bio problem na mlaznjaku koji je bio sposoban da postigne brzinu od 2 Maha (hipersoničnu), zadatak da se ABS postane jeftin i dovoljno pouzdan za mainstream automobilsku proizvodnju zapao je Nemcima.

Rad u Daimleru počeo je još 1953. godine, kada je Hans Scherenberg, tadašnji direktor dizajna u Mercedes-Benzu, podneo zahtev za patent na sistemu koji je sprečio blokiranje točkova vozila pod intenzivnim kočenjem. Izazov je bio da je, u poređenju sa vazduhoplovstvom i željeznicom, automobilu potrebno više senzora i brža obrada signala. Komponente su trebale da registruju usporavanja rotacije i ubrzavanja točkova bez greške, uključujući i situaciju prilikom skretanja, na nepravilnim površinama iu veoma prljavim uslovima.

Godine 1963. Daimler-Benz je počeo raditi na svom prvom elektro-hidrauličnom sistemu upravljanja kočenjem. Godine 1966. kompanija je počela da sarađuje sa Heidelbergovim stručnjakom za elektroniku Teldikom, koji je kasnije preuzeo Bosch. Rezultat je premijerno prikazan 1970. godine, kada je Hans Scherenberg predstavio analogno-elektronski "Mercedes-Benz / Teldik Anti-Bloc Sistem" medijima na test stazi u Unterturkheimu.

Inženjeri su bili podjednako zauzeti i u inostranstvu. Chrisler je radio sa kompanijom Bendik Corporation kako bi se sagradio kompjuterizovan ABS sistem na četiri točka sa nazivom "Sigurna kočnica" za svoj Imperial iz 1971. godine. Očigledno je uspelo. Ford je odgovorio sa "Sure-Track", dodajući ga samo zadnjim točkovima Lincoln Continentala. GM je uradio isto za 1972. godinu, sa zadnjim "Trackmaster" dostupnim na Cadillacs-u i Tornados-u.

U Japanu, Denso je razvio svoj Anti-Lock sistem za kompaniju Nissan, dok je Toyota proizvela sličan sistem za Crown 1971. godine.

Međutim, tim Benza je otišao dalje. Osećali su da su za masovnu proizvodnju višekanalnog ABS sistema na četiri točka potrebni digitalni kontroler. Prema rečima inženera Jurgen Paula, šefa projekta ABS u kompaniji Mercedes-Benz, odluka da se koristi digitalna mikroelektronika za sistem druge generacije je bio pravi proboj u razvoju.

Od 1978, neprijatnosti poput nekontrolisanih okretanja i gubljenje kontrole u saobraćaju manje su zabrinjavale kupci Mercedes-Benz S-klase. U to vreme, Mercedes je koristio slogan "Projektovan kao ni jedan drugi automobil na svetu", a u ovom slučaju to je zaista značilo nešto.

Kada su Mercedes-Benz i Bosch predstavili proizvodnu tehnologiju na Daimler test stazi u avgustu 1978. godine, u njihovoj brošuri je pisalo:

Anti-blok kočioni sistem koristi računar da prati promenu brzine rotacije svakog točka tokom kočenja. Ako se brzina usporava prebrzo (kao što je kada se koči na klizavoj površini), a automobil rizikuje zaključavanje, računar automatski smanjuje pritisak kočenja. Točak se ponovo ubrzava i pritisak kočnice se ponovo povećava, čime se koči točak. Ovaj proces se ponavlja nekoliko puta u roku od nekoliko sekundi.

Možda ono što nisu mogle da predvide u toj tački jeste da će, četiri decenije kasnije, svako novo vozilo prodato dugovati ogroman deo svoje sigurnosti i sposobnosti prevencije nesreće do savremene evolucije tom prvom sistemu protiv blokiranja kočnica. Možda ne razmišljate o tome, ali ABS nam daje osnovni oblik vektorskog obrtnog momenta, kao i upravljanje kočenjem. Takođe omogućava proizvođačima da podignu niz režima vožnje koji omogućavaju različite stepene proklizavanja pneumatika, u rasponu od gotovo bez interakcije do potpune asistencije.

Rad sa aero kompletima i monstruoznim ugljeničnim kočnicama na trenutnim automobilima, današnji ABS može proizvesti veoma kratke kočione distance, prevariti ogromne teške automobile kroz uglove sa lakoćom i pomoći da ogromna konjska snaga postane maksimalno ubrzanje. Senzori i procesori anti-lock kočenja takođe omogućavaju svaki moderni sistem kontrole vuče i kontrole stabilnosti, od onih koji zaustavljaju vaše pokušaje sagorevanja onima koji vas čine herojem na trkačkoj stazi.

Naravno, pametne diferencijale, dobre gume i radni aero također igraju ogromnu ulogu, ali većina podataka poslatih u računar od strane tih senzora spušta se nazad u ABS kontroler, zilion puta u sekundi.

Danas, u prilici smo da vam ponudimo savršeno rešenje. Zamenske ABS senzore kompanije Mobiletron. Pozovite Vašeg prodavca za više informacija.

Izvor: roadandtrack.com