Akvlaplaning je veoma opasna pojava koja se događa kada se zbog velike brzine kretanja automobila izmedju pneumatika i asfalta stvori tanak sloj vode koji ne može da se istisne – tada vozilo proklizava a vozač gubi kontrolu.

Brzina pri kojoj se javlja akvaplaning zavisi od nekoliko faktora, pre svega to su namena pneumatika (letnji, zimski, all-weather),  kvalitet, istrošenost i dimenzije pneumatika, ali i težina samog vozila. Stoga ne treba štedeti na gumama  jer one ipak predstavljaju jedinu vezu automobila sa podlogom.

Kanali kojima je kojima je ispresecana površina pneumatika  imaju zadatak da odvedu vodu, upravo kako bi se izbegao akvaplaning. Kako se dubina šare smanjuje tokom normalnog životnog veka i korišćenja pneumatika na raznim podlogama, proporcionalno raste i rizik vožnje na mokroj podlozi. Pritom se ne sme zaboraviti ni na pravilan pritisak vazduha, koji bi trebalo proveravati najmanje jednom mesečno a idealno bi bilo u ekstremnim klimatskim uslovima i dva puta mesečno.

Naravno, čak i najkvalitetniji pneumatik neće biti od pomoći u uslovima obilnih padavina  u kojima  vozač ne prilagodi brzinu uslovima samo vožnje. Ukoliko se na putu nađe so, prljavština ili ulje, karakteristike podloge se značajno menjaju, pa još lakše dolazi do klizanja. Kada do najgoreg dođe, kontrolišite se, nemojte paničiti , obuzdajte refleksnu potrebu za kočenjem ili promenom pravca kretanja, jer ce se tako samo pogoršati situacija. Međutim, ako imate ABS kočite normalno. Cvrsto držite volan i pokušajte lagano da usporite vozilo oduzimanjem gasa dok ne povratite kontrolu nad vozilom. Posebno upozorenje važi za prve momente nakon početka kiše – tada se voda pomeša sa prašinom, uljem i drugim nečistoćama, pa se stvara izuzetno klizav sloj. Budite izuzetno oprezni u prvih pola sata nakon što su pale prve kapi.