Od samog početka proizvodnje automobila, ugrađivana je rasveta za noćnu vožnju. NA početku su to bile obične petrolejske lampek oje su bile okačene  na bočne strane automobila.  Takvo osvetljenje je bilo primereno uslovima u saobraćaja tog vremena. Sa razvojem automobila razvijalo se i osvetljenje, danas, u 21. veku saobraćaj je gušći nego ikada, a jedno od najbitnijih bezbednosnih pravila jebiti dobro osvetljen.
Zato se prilikom razvoja posebna pažnja poklanja što jasnijem i čistijem snopu svetala koje će osvetljivati put, ali i drugima omogućiti da automobil lakše uoče.

Pored toga u današbje vreme se vodi računa o ekološkim aspektima odnosno vodi se računa da osvetljenje troši što manje struje. Tako su napori razvojnih timova podeljeni između želje za uštedom energije i kvalitetom svetlosnog snopa, a vremenom je to rezultiralo nastankom tri osnovna tehnološka pravca – halogene sijalice, ksenoni i LE diode.

Halogena svetla

DAnas najrasprostranjenija tehnologija u proizvodnji farova. Halogena svetla se pojavljuju u raznim konfiguracijama, ovakve sijalice koriste se za duga, kratka i svetla za maglu. Glavna prednost halogenih sijalica u odnosu na klasične sijalice sa volframovim jezgrom jeste postojanje inertnog gasa u unutrašnjosti  sa malom količinom halogena (jod i brom) zbog čega jezgro dostiže značajno veće temperature i, samim tim, proizvodi jaču svetlost. Pri tom se hemijski ciklus stara o tome da se sav volfram koji ispari tokom rada sijalice ponovo vrati na goruću površinu, pa se na ovaj način produžava životni vek sijalice.

Izvor slika: autoportal.rs

Ksenoni

Druga po  redu prema zastupljenosti su  ksenonska svetla.Svetlost proizvodi električni luk visoke snage, elektrode među kojima se luk formira su od volframa, a sve se nalazi u hermetički zatvorenom cilindru od kvarca ili aluminujum- oksida ispunjenom specijalnim gasom i metalnim solima. Kada se luk formira, u cilindru nastaje plazma koja u velikoj meri pojačava svetlosni intenzitet, a ujedno umanjuje potrošnju električne energije. Jedini problem je što je za formiranje električnog luka neophodna struja visokog napona, čak i do 20.000 volti. Jednom kada se upali, ksenonski far troši oko 35 vati, što je za 20 vati manje od klasične, halogene sijalice kratkih svetala.

Zbog velikog intenziteta svetla koje proizvode, ksenonska svetla moraju imati i sistem za pranje i automatsko podešavanje po visini kako ne bi zaslepljivali druge vozače. Ovo značajno podiže njihovu cenu, pa se ovakva svetla ugrađuju samo u skuplje automobile.

LED-svetla

Najnovija tehnologija koja je tek u skorije vreme počela da se ugrađuje pre svega u skuplja vozila. Proces stvaranja svetlosti  se dešava u poluprovodnicima a uzrokovano je kretanjem elektrona. Za izradu farova se koristi veliki broj LE dioda iz razloga što one  proizvode relativno malu količinu svetlosti  te je kvantitet istih presudan u konstrukciji farova.  To značajno podiže cenu LED farova, pa se, uprkos činjenici da ovakva svetla imaju najduži vek trajanja i najmanju potrošnju energije, oni ugrađuju samo u skuplja vozila. Pored ova tri osnovna modela koji se svakodnevno susreću, najnoviju tehnologiju predstavljaju "laserski farovi" .