Automobilska industrija, kao jedna od najprofitabilnijih privrednih grana, pretrpeće znatne promene u budućnosti, čemu će u velikoj meri doprineti digitalizacija i ekologija. Već sad je izvesno da će električni automobili sve više preuzimati primat, o čemu svedoči podatak da kompanija „Tesla“ trenutno na tržištu vredi više od „Forda“. Takođe, očekuje se da će do 2030. godine svega pet odsto automobila biti proizvedeno u zapadnoj Evropi, dok će gotovo polovina biti prodata na tržištu Kine.

Automobilska industrija, kao jedna od najprofitabilnijih privrednih grana, pretrpeće znatne promene u budućnosti, čemu će u velikoj meri doprineti digitalizacija i ekologija. Već sad je izvesno da će električni automobili sve više preuzimati primat, o čemu svedoči podatak da kompanija „Tesla“ trenutno na tržištu vredi više od „Forda“. Takođe, očekuje se da će do 2030. godine svega pet odsto automobila biti proizvedeno u zapadnoj Evropi, dok će gotovo polovina biti prodata na tržištu Kine.
Najveći nisu uvek i najproftabilniji
Kompanija „Tesla”, koja proizvodi električne automobile, postavila je novi rekord u prvom kvartalu ove godine kad je prodala 25.000 vozila. To je doprinelo da njena vrednost na tržištu skoči, pa tako, iako je osnovana pre samo 14 godina, vredi više od “Ford”-a, koji ima tradiciju dugu 113 godina. Naime, vrednost “Tesle” procenjuje se na 47 milijardi dolara, a vrednost američkog giganta “Forda” na 45 milijardi dolara. Razlog za to je pad prodaje “Ford”-ovih vozila, koji je u martu prodao 237 hiljada vozila, što je za 18 hiljada manje nego godinu dana ranije. Ipak, “Tesla” je znatno manja kompanija i njen godišnji prihod u 2016. godini bio je oko 7 milijardi dolara, dok je “Ford”-ov bio blizu 152 milijarde dolara. Ali “Tesla” pravi automobile budućnosti – vozila na eletrični pogon i zato vredi više. Cilj im je 50.000 automobila u prvoj polovini ove godine, a ukupno 500.000 do kraja 2018. godine.

Prošle godina na prvo mesto u svetu po prodaji izbila je nemačka kompanija “Volswagen”, jer je prodala 10,31 miliona automobila, i tako pretekla japanskog proizvođača “Toyotu”, koji je prodao 10,17 miliona vozila. Međutim, iako bi, po prirodi stvari, najveći trebalo da zarađuju najviše, to u praksi nije uvek tako. Najbolji primer je upravo “Volkswagen”-a od koga drugi proizvođači zarađuju više. Naime, on ima maržu od samo 4,5 odsto, a stručnjaci to objašnjavaju njegovim strukturnim problemima. Ta kompanija proizvodi sedišta, osovine i neke druge komponente, u Nemačkoj gde su plate i troškovi rada visoki, a radnici zaštićeni, što šteti profitabilnosti. Ta kompanija po prodatom komadu zaradi 801 evro.

Prema istraživanju lista “Deutsche Welle”, ako se uporede proizvođači automobila prema profitima u 2016. godini, mereno apsolutnom zaradom po vozilu i maržom profitabilnosti, na prvom mestu je “Ford Motor Company”. “Ford” je po prodatom vozilu ostvario 1.652 evra dobiti, a marža, koja se meri EBIT-om (pre obračuna kamata i poreza) iznosila je 8,7 odsto. Na drugom mestu je “General Motors” s maržom od 8,6 odsto, što je pomalo iznenađujuće, s obzirom da se taj američki koncern 2009. godine proglasio nesolventnim. “Toyota” ima maržu od 8 odsto, a po vozilu ima profit od 1.602 evra.
Kina postaje važan igrač na svetskom tržištu
Prema istraživanju kompanije KPMG, do 2030. godine svega pet odsto automobila biće proizvedeno u Zapadnoj Evropi, što znači da će doći do pada proizvodnje sa sadašnjih 13,1 miliona na 5,4 miliona godišnje. Istraživanje je, takođe, pokazalo da će u Kini biti prodato 40 odsto svih automobila na svetu, kao i da će prodaja automobila u Kini biti povećana za 10 miliona na 33 miliona vozila.
Evropska automobilska industrija trenunto zapošljava 5 miliona ljudi i čini 6,4 odsto evropskog BDP-a. Međutim, taj sektor je u prethodnim godinama pretrpeo gubitke, što zbog ekonomske krize, što zbog skandala sa softverom za kontrolu izduvnih gasova, pa je trenutna proizvodnja vozila značajno manja nego što je bila 2000. godine.

U Evropi ima 293 fabrika automobila, od čega je 233 na teritoriji EU, a dominira Nemačka, gde se nalazi 46 fabrika. Nemačka ima najrazvijeniju automobilsku industriju u Evropi, koja zapošljava 866 hiljada ljudi. Najpoznatiji proizvođači su “Volkswagen, “Mercedes Benz”, “Maybach”, BMW. Na drugom mestu je Velika Britanija sa 30 fabrika, u kojima je prošle godine proizvedeno 11,59 automobila, od čega je 80 odsto plasirano na inostrano tržište. Automobilski sektor ima više od 800.000 zaposlenih, a tome doprinosi i veliki broj stranih firmi, koje su prisutne u Velikoj Britaniji, među kojima su “Nissan”, Toyota, “Honda”, BMW, “Ford” i “General Motors”.

Poslednjih godina i druge zemlje sve više razvijaju tu oblast. Tako Španija ima 15 fabrika, a samo u 2015. godini nemačke kompanije su u taj sektor uložile oko 4 milijarde evra. Automobilska industrija učestvuje sa 8,7 odsto u BDP-u Španije, a zapošljava devet odsto radne snage. Godišnje se proizvede oko 2,7 miliona vozila, od čega se 80 odsto izvozi.

Automobilska industrija je razvijena i u zemljama istočne Evrope. Prema istraživanju “Deloitte”, 1 od 3 automobila, koji je napravljen u Evropskoj uniji, proizvodi se u Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. Tako u Slovačkoj proizvodne pogone imaju “Volkswagen”, “Peugeot”, “Citroën” i “Hyundai”, u Mađarskoj “Suzuki”, “Audi”, “Mercedes” i “Opel”, dok u Rumuniji posluju “Ford” i “Dacia”.
Ekologija diktira razvoj automobilske industrije
U prethodnom periodu najveće automobilske kompanije su imale značajne gubitke zbog ogromnih kazni, koje su morale da isplate u SAD, na ime štete, koju su njihovi automobili naneli zbog softvera, koji ne prikazuje realno stanje u vezi izduvnih gasova. Tako je “Volkswagen” suočen s ukupnom kaznom od 21 milijarde dolara, što uključuje iznose za nagodbe u građanskim i kaznenim istragama, kao i troškove otkupa i kompenzacija. To je rezultat za nagodbu, inače su kazne mogle biti i veće, jer je kompanija priznala da je u 11 miliona dizel vozila ugradila tajni softver, koji smanjuje emisiju štetnog azotnog oksida tokom laboratorijskih testova. Sličan problem imali su i drugi proizvođači.

Stručnjaci procenjuju da će prva tradicionalna autotehnologija, koja će nestati iz proizvodnih hala, biti dizel motori. Ovo je prilično alarmantna prognoza za neke regione i proizvođače, kao na primer indijske autokompanije, gde je udeo dizel motora na tržištu veći od 60 odsto. Taj proces će se odvijati usporeno, iako je u svetu sve više gradova, koji zabranjuju vožnu automobilima sa dizel motorima. Naime, Pariz, Atina, Madrid i Meksiko Siti su doneli odluku da do 2025. godine zabrane “dizelaše” i da umesto toga daju podsticaje za upotrebu “ekoloških” vozila. Dizel-motori zagađuju vazduh proizvodnjom suspendovanih čestica PM 10, koje su sitne i lako dospevaju duboko u pluća, a mogu da izazovu ozbiljne posledice po zdravlje, kao i emisijom štetnih azotnih-oksida. U izvještaju, koji je prošle godine objavila Evropska agencija za okolinu, navodi se da je preko 400 hiljada preuranjenih smrti u EU prouzrokovano zagađenjem vazduha. Procenjeno je da zdravstveni trošak zbog te vrste zagađena godišnje iznosi do 900 miliona evra. Stoga se podržavaju ulaganja automobilske industrije u proizvodnju hibrida i sve većeg broja vozila na električni pogon.

Izvor: ekonomski.net