Anlaser -princip rada i reparacija

Anlaser  uopšteno-istorijski razvoj

Anlaser iz nemačkog jezika, starter motor iz engleskog jezika ili prevedeno na srpski-elektropokretač je, kao što mu i ime govori, električni motor koji služi za pokretanje benzinskih ili dizel motora. Radi se o klasičnom jednosmernom motoru sa četkicama.

Prvi elektropokretač je patentiran 1899. godine u Americi pod nazivom “automobilski samopokretač” dok prvi upotrebljivi elektropokretač je napravljen 1911. godine opet u Americi u DELCO-u, a prva serijska upotreba elektropokretača je bila u modelu Cadillac-a iz 1912. godine.

Najveća zanimljivost ovog elektropokretača je bila u tome što je, nakon pokretanja motora, služio kao alternator tj. proizvodio je struju dok je motor radio. Ovaj princip se tek nedavno u modernoj autoindustriji ponovno primjenjuje u vidu integracije elektropokretača i generatora struje u sklopu zamajca motora

Konstrukcija 

Snaga elektropokretača se kod modernih motora meri u kilowatima: kod manjih benzinaca najčešće je snage oko 0.8 kW, kod većih benzinaca 1-1.5 kW a kod dizela oko 1.5 pa sve do preko 2 kW za dizel motore većeih gabarita.

Jednostavnim proračunom u kojem snaga je jednaka umnošku priključenog napona od 12V i struje u amperima koju taj el. motor troši (P=UxI)  dolazimo do vrednosti struje od 70-tak ampera za najmanje elektropokretače pa sve do 200-njak ampere za elektropokretače većih dizela. Ako uzmemo u obzir da prilikom “verglanja” dolazi do pada napona na oko 9-10 V, navedene vrednosti struje rastu nekih 20-tak posto.

Iz ovoga je jasno da bez ispravnog akumulatora nema ni kvalitetnog pokretanja motora. S obzirom na ove vrednosti struja jasno je da dolazi i do jakog zagrevanja elektropokretača u radu pa zato nije preporučljivo dugo “verglati” posebno ako motor iz nekog razloga ne može upaliti.

Po samoj konsktrukciji elektropokretač i nije namenjen za duži rad odjednom-nema nikakvog dodatnog hlađenja niti nema klasičnih kugličnih ležajeva.

Kada pogledamo sam elektropokretač primećujemo da se sastoji od dva dela:

-veći deo je samo telo jakog elektromotora u kojemu su namotaji statora, rotor sa kolektorom, četkice i tzv. “bendix” koj se sastoji od kliznog ležaja i zupčanika koji seda na zupčanik zamajca.

-manji deo koji se naziva “automat” i koji je po konstrukciji jaki elektromagnet, a ima dvojaku funkciju-puštanjem struje kroz elektromagnet, on povlači polugu koja je povezana sa kliznim ležajem koji  gura zupčanik elektropokretača prema naped da bi se spojio sa zupčanikom zamajca. Istovremeno se uključuje i prekidač u samom “automatu” koji uključuje anlaser.

Sklopka u automatu je radi toga jer velike vrednosti struje koja protiče elektropokretačem jednostavno bi “spržile” kontakt bravu sa ključem kada bi se elektropokretač direktno uključivao preko nje.

Rastavljanje i reparacija.

Elektropokretač je najčešće učvršćen sa prednje ili stražnje strane motora sa tri šrafa  na kučište menjača pa ga je prvo potrebno skinuti odvijanjem tih šrafova. Naravno pre toga skinemo kleme akumulatora i odšrafimo deblju plus žicu i odštekamo tanju plus žicu-obje crvene boje, sa samog automata anlasera.

Princip reparacije prikazaćemo na primeru elektropokretača snage 0.8 kW iz Fiata Una 1.0 iz 1993. godine

Nakon što je elektropokretač izvađen, prvo ćemo odšrafiti sam automat-videćemo zašto.

Prvo odšrafimo kontakt sa donje strane automata koji ide u anlaser te s prednje strane par šrafova s kojima je učvršen na kučište elektropokretača, a prilikom  skidanja automata treba biti oprezan jer se ispod nalazi opruga radi koje nam automat može izleteti napolje.

Sam automat nema nekih mogućnosti popravka osim eventualnog čišćenja oksidiranih kontakata slopke od iskrenja kod uključivanja

Skidanjem automata primjećujemo plugu elektromagneta koja se spojena sa polugom koja pokreće “bendix”.

Sada možemo rastaviti sam elektropokretač-najčešće ima 2 ili tri duga šrafa koja se protežu celom dužinom njegovog  tela.

Nakon toga odšrafimo eventualne šrafove koji drže četkice sa donje strane.

Sada možemo elektropokretač rastaviti u 3 dela-prednji deo, središnji deo sa namotajima statora i zadnji  deo gde sedaju četkice-ima ih 2 ili 4 komada.

Sada vidimo zašto smo prvo skinuli automat-lakše se vadi rotor iz kučišta na kojem je “bendix” i poluga kojom je povezan na elektromagnet automata.

Najčešće se u elektropokretaču potroše četkice radi kojih se on ne može više okretati. Sama cena novih četkica se kreće oko 300-450 dinara, a postupak zamene uključuje lemljenje.

Kao što vidimo, osovina rotora nema niti sa jedne strane kugličnih ležajeve nego klizne površine ili “pikse” koje se daju promeniti ako su istrošene jednostavnim izbijanjem iz ležišta.

Elektropokretač očistimo iznutra od prašine i ulja te ga sastavimo obnutim redosledom te podmažemo sve klizne površine sa mašću.

Kad je sve sklopljeno, možemo testirati rad i ispravnost.

Na automat, na preostali slobodni kontakt koji se učvršćuje maticom spojimo debelu žicu koja ide na plus akumulatora. Drugom debljom žicom spojimo minus akumulatora i učvrstimo na šraf na kučištu anlasera. Dobro učvrstimo anlaser i drugom tanjom žicom spojimo plus akumulatra i malu klemu koja se nalazi na automatu malo ispod matice na koju smo spojili plus. Anlaser mora izbaciti bendix prema napred i zavrteti se.

Bendix u zadnjem položaju u mirovanju.

Bendix u položaju napred, kod uključivanja anlasera u pogon-u tom trenutku se zupčanik anlasera spaja na zupčanik zamajca.

Preuzeto sa : www.fiatisti.hr